СЛАВА УДРУЖЕЊА – Лазарева субота (Врбица)

Оном мером каквом меримо Бога, наше претке и браћу, тако ће нам бити и одмерено.“ рече наш драги владика Николај Владимировић и записа 1944. док је боравио у фашистичким тамницама логора Дахау. Нажалост, нашем српском народу је у овом часу одмерено тако да се бори ништа мање но за свој опстанак, своје национално биће, земљу и слободу. Управо ова борба нас је покренула да се саберемо и да поштујемо и чувамо оно што последњих деценија нисмо довољно – веру у Бога, исконску силу наших предака као и нашу славјанску браћу.

Тако смо лета Господњег 2005. на Лазареву суботу одржали први званични састанак Удружења Српског Славјанског Саборја у оснивачком саставу који чине: вожд Драган Ђинђић Станковић, секретар Зоран Јагодић и врховни саборници др Милан Стаменић, Небојша Митровић, Душан Караџић, Велибор Милетић, Горан Стојановић, Александар Прибићевић, Миодраг Митровић, Љиљана Јагодић и Јадранка Митровић.

lazareva_subota

ЛАЗАРЕВА СУБОТА

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Према јеванђелском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао га из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника.

Врбица је за православне хришћане празник дечје радости јер је, према јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе.

Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

У овом обичају, који несумљиво сеже у најдубљу старину, сачувани су и остаци древне славјанске религије у којој је врба, као биљка бујног растења, имала врло запажен значај.

SvetiArhangel_Mihailo

Свети Архангел Михаило

Свети арханђел Михаило, најугледнији међу бестелесним силама, небески архистратиг, један од осморице анђела којима је познато име, најблискији небеском престолу, ужива највеће поштовање у српском народу.

21. новембра у Цркви се светкује Сабор Светога архистратига Михаила и осталих бестелесних сила небеских, празник установљен у 4. веку као Сабор Светих анђела. Како се у нашем народу углавном не знају имена осталих анђела, изузев Михаила и благовесног Гаврила (а ту су још: Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил), то се у нас овај дан слави празнује као дан Светог арханђела Михаила, који се сматра кнезом анђела и њиховим војним заповедником.

Борац против злих сила, бранилац хришћана, крилати ратник арханђел Михаило је, по народном веровању, жив, те му стога они који овај дан празнују као крсну славу не кувају жито.

Овај светац, по општем веровању, прихвата душе умрлих и, мерећи добра и зла дела покојника, према заслузи их баца у пакао или упућује у рај. Наш народ зато назива Михаила – Душовадник.

Пет година постојања Удружења, на Лазареву суботу 2010. године

Пет година постојања Удружења, на Лазареву суботу 2010. године

Прослава Удружења

Слава Удружења Српског Славјанског Саборја, 2013. године

srpsko_saborje_slava_2014

Ломљење славског колача на Лазареву суботу лета Господњег 2014.