Ма­теј Па­влик – СВЕТИ ГОРАЖД II

Че­шки све­тац, ро­ђен под име­ном Ма­теј Па­влик 26. ма­ја 1879, пр­во­бит­но ка­то­лич­ки мо­нах, по­сле за­све­ће­ња у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви 25. сеп­тем­бра 1921. го­ди­не од­ла­зи у Сје­ди­ње­не аме­рич­ке др­жа­ве са ци­љем ши­ре­ња пра­во­слав­не ве­ре ме­ђу еми­гран­ти­ма сло­вен­ског по­ре­кла.

Sv-gorazd-II

Ма­теј Па­влик – Све­ти Го­ражд II,
че­шки све­тац и му­че­ник, бо­рац за пра­ва сло­вен­ског на­ро­да и сло­бо­де

За вре­ме бо­рав­ка у Сје­ди­ње­ним др­жа­ва­ма све­ти отац Го­ражд II осни­ва 7 пра­во­слав­них цр­кве­них оп­шти­на ме­ђу сло­вен­ским еми­гран­ти­ма у Сје­ди­ње­ним др­жа­ва­ма (Че­си­ма, Сло­ва­ци­ма, Ср­би­ма, итд).

1924. го­ди­не вра­ћа се у Че­хо­сло­вач­ку, па од­ла­зи у Ср­би­ју, Бе­о­град (та­да­шњу Кра­ље­ви­ну Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца) и ша­ље пр­ве сту­ден­те пра­во­слав­не бо­го­сло­ви­је из Че­шке у Ср­би­ју. Из­ме­ђу 1928. и 1942. го­ди­не, пре­вас­ход­но за­слу­гом све­тог оца Го­ра­жда II, у Че­шкој је из­гра­ђе­но 14 но­вих пра­во­слав­них хра­мо­ва Че­шке пра­во­слав­не цр­кве са пот­по­ром и под па­тро­на­том Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.

1939. го­ди­не, по­сле пот­пи­са Мин­хен­ског до­го­во­ра, под при­ти­ском фа­ши­стич­ке Не­мач­ке, Че­шка пре­ста­је да по­сто­ји као са­мо­стал­на др­жа­ва и по­ста­је део фа­ши­стич­ке Не­мач­ке, као на­сил­но при­по­јен про­тек­то­рат ди­рект­но под кон­тро­лом Бер­ли­на. Све­ти отац Го­ражд II отво­ре­но по­зи­ва Че­хе и Сло­ва­ке на је­дин­ство, са­бор­ност и бор­бу за осло­бо­ђе­ње од фа­ши­зма.

27. ма­ја 1942. го­ди­не Че­си Јан Ку­биш, Јо­зеф Вал­чик и Сло­вак Јо­зеф Габ­чик, са пот­по­ром бри­тан­ске тај­не слу­жбе (опе­ра­ци­ја An­trop­hoid), из­вр­ша­ва­ју у Пра­гу, у ју­тар­њим са­ти­ма, ат­ентaт на дру­гог чо­ве­ка Тре­ћег рај­ха (ина­че, Хи­тле­ро­вог ми­ље­ни­ка и јед­ног од нај­ве­ћих фа­ши­ста и тво­ра­ца хо­ло­ка­у­ста, по функ­ци­ји ше­фа фа­ши­стич­ке тај­не по­ли­ци­је Ге­ста­па и це­ле без­бед­но­сти Тре­ћег рај­ха RS­HA) Re­in­har­da Heydric­ha.

Не­ко­ли­ко да­на по­сле атен­та­та Heydrich уми­ре у бол­ни­ци у Пра­гу. Хи­тлер, бе­сан због гу­бит­ка јед­ног од кључ­них љу­ди фа­ши­стич­ке ма­ши­не­ри­је Тре­ћег рај­ха, на­ре­ђу­је ис­тре­бље­ње два че­шка ме­ста, Ли­ди­ца и Ле­жа­ка. Ге­ста­по и ди­рект­но А. Хи­тлер (пре­ко во­ђе про­тек­то­ра­та Че­шке и Мо­ра­ве, ге­не­ра­ла К.Х. Фран­ка) на­ре­ђу­је бру­тал­не ме­ре од­ма­зде. У Ли­ди­ца­ма и Ле­жа­ка­ма уби­ја­ју пре­ко 200 не­ду­жних ци­ви­ла и де­це.

У Пра­гу и глав­ним ме­сти­ма про­тек­то­ра­та Че­шке је из­да­то на­ре­ђе­ње да ће осо­бе ко­је кри­ју атен­та­то­ре би­ти бру­тал­но ка­жње­не (уби­је­не за­јед­но са њи­хо­вим по­ро­ди­ца­ма). Пре­вас­ход­но из тог раз­ло­га, Ку­биш, Вал­чик и Габ­чик су се склонили у пра­во­слав­ни хра­м да не би угро­зи­ли по­ро­ди­це, не­ду­жне ци­ви­ле и дру­ге чла­но­ве от­по­ра.

Gabish

Јозеф Габчик

valchik

Јозеф Валчик

Kubish

Јан Кубиш

Атен­та­то­ри, ју­на­ци Ку­биш, Вал­чик и Габ­чик се скри­ва­ју у пра­во­слав­ној цр­кви у цен­тру Пра­га (храм све­тог Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја у Ре­сло­вој ули­ци) се­ди­шту Че­шке пра­во­слав­не цр­кве. Азил Ку­би­шу, Вал­чи­ку и Габ­чи­ку да­ју све­ти оци Јан Со­не­венд и Вац­лав Чикл, са са­гла­сно­шћу све­тог оца Го­ра­жда II.

18. ју­на 1942. го­ди­не (три не­де­ље по­сле атен­та­та) Ге­ста­по оп­ко­љава храм све­тог Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја у Пра­гу, где се атен­та­то­ри бо­ре до по­след­њег мет­ка. У бор­бу про­тив три чешка јунака Ге­ста­по и фа­ши­сти до­во­де 800 вој­ни­ка. Бор­ба је тра­ја­ла не­ко­ли­ко са­ти. Ју­нач­ки, сва тро­ји­ца, Ку­биш, Габ­чик и Вал­чик, са по­след­њим мецима ко­ји им оста­ју из­вр­ша­ва­ју са­мо­у­би­ства, не желећи да пад­ну жи­ви у ру­ке немачког окупатора и ти­ме угро­зе оста­ле чла­но­ве от­по­ра у Че­хо­сло­вач­кој.

4. сеп­тем­бра Ге­ста­по стре­ља му­че­ни­ке све­тог оца Го­ра­жда II, оца Ја­на Со­не­вен­да, Вац­ла­ва Чи­кла и вој­ног мо­на­ха Вла­ди­ми­ра Пе­три­ка. 27. сеп­тем­бра 1942. под на­ре­ђе­њем Ге­ста­па Че­шка пра­во­слав­на цр­ква је рас­пу­ште­на, ком­плет­на имо­ви­на кон­фи­ско­ва­на и за­бра­ње­на је бо­го­слу­жба.

3. сеп­тем­бра 1987. го­ди­не у Оло­мо­у­цу (тре­ћи нај­ве­ћи град Че­шке) све­ти отац Го­ражд II би­ва ка­но­ни­зо­ван у све­ца. Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква ка­но­ни­зу­је све­тог оца Го­ра­жда II већ по­сле II свет­ског ра­та у све­ца. 28. ок­то­бра све­том оцу Го­ра­жду II би­ва post mor­tem до­де­ље­но нај­ве­ће че­шко при­зна­ње – ор­ден То­ма­ша Гарyка Ма­ри­ка пр­ве кла­се, као јед­ном од ве­ли­ких му­че­ни­ка у бор­би за исти­ну и сло­бо­ду сло­вен­ског на­ро­да.

Алек­сан­дар Лу­го­ња