ВЕЛИКА СЛАВИЈА РАЂА СЕ У СРБИЈИ

2009.

ИНТЕРВЈУ – ДРАГАН ЂИНЂИЋ СТАНКОВИЋ, вожд Српског Славјанског Саборја

Пријатна музика и сладак укус руског језика ошамутили су нас чим смо крочили у просторије Српског славјанског саборја на Бановом брду. Раширених руку дочекали су нас вожд Драган Ђинђић Станковић и одабрани чланови организације – људи светлих очију и ведрих погледа. За писаћим столом вожда синтеза савременог и традиционалног: лаптоп компјутер, папири и гушчје перо. Драган додаје да оно није ту као украс, већ да редовно пише њиме… Поред – руска официрска шапка, разне заставе Словена, мноштво књига на руском и српском…
– Бог на небу, Славјани на земљи! – одговара нам вожд једном реченицом на сва питања.

dragan

Како сте дошли на идеју о оснивању Славјанског сабора?

Требало је да одем на Запад, па да постанем свестан неких ствари. На женин наговор живео сам неко време у Француској и признајем да су ме Французи научили да поштујем славјанство на прави начин. Они боље знају ко смо ми Словени него што то знамо ми сами. У том страном и ружном окружењу постао сам потпуно свестан свог идентитета и позиције у којој се, као Словени, тренутно налазимо: разбијени смо, несложни, потлачени. Временом је јачала и свест о томе да се славјански народи морају повезати у областима као што су вера, култура, наука, привреда, спорт и друге. Идеја о оснивању Сабора сазревала је и крајем 2003. године ја и десетак најбољих пријатеља пријавили смо удружење.

Која је основна идеја Саборја?

Запад је владао светом 600 година и ништа нам добро није донео. Деградирали су и уништили, и физички и психички, и планету и човечанство. Сад је ред на нас Словене, да ми пробамо. Спас, не само за Словене, него за цео свет, је у славјанској саборности, у нашој слози, неупереној против других народа. Ми својом слогом и саборношћу можемо само дати пример осталима. Окупљањем словенских народа и другима би понудили саборност. Главни циљ је повезивање са примарном силом наших славјанских предака и поштовање људских врлина које су они гајили – човекољубља, правдољубља и слободоумља. Из ове три особине нижу се даље све друге, а последица свега је – саборност.

Колико активних чланова има Саборје?

Засада неколико стотина активних. Ми нисмо од оних који уписују и живе и мртве у спискове, не би ли постигли привид бројности. Ми не инсистирамо на броју, него на квалитету људи, на жељи и мотиву који има свако од нас – на осећају тежње саборности. Тренутно смо организовани и у Лозници, Лепосавићу, Каћу, Нишу и Новом Саду, а планирамо да оснујемо и организације у Љубовији, Рашкој и Републици Српској.

Српско славјанско саборје је покретач других саборја у словенским земљама?

Постали смо право међународно удружење. Покренули смо стварање Руског славјанског саборја, који данас има више од 26.000 чланова, и Украјинског славјанског саборја, чије се чланство такође броји у хиљадама. У плану је и оснивање белоруског, бугарског и других саборја. Вожд Руског славјанског саборја је Александар Кравченко, један диван човек, који је постао ратни војни инвалид бранећи Србе у Босни и Херцеговини. Срби су га, како он увек каже, научили да је Рус и православац.

Коме је све упућен позив на јединство?

Рука саборности понуђена је свим Словенима, не само православнима, јер немамо ми право да одлучујемо ко је Словен, а ко није – Бог је то већ одлучио. Такође, није нам битно ни ко је какве политичке оријентације, мада морам нагласити да смо изразито против сваке врсте екстремизма. Код нас оно „нож, жица, Сребреница“ не пролази, ма ко да је измислио и користио ту језиву паролу.

Руски фронт за Косово

– Руско славјанско саборје је основао и Национални фронт за ослобођење Косова. Тренутно ова организација окупља око 7.500 чланова, већином ветерана из Чеченије, Авганистана… Међутим, морамо знати да они неће доћи сами, него процес ослобађања Косова морамо започети ми, и у том случају можемо рачунати на њихову братску помоћ.

Који је крајњи циљ повезивања свих словенских народа?

Велика Славија – земља уједињених Словена, која би се простирала од Камчатке до Охрида! Једна таква држава, уређена по принципу конфедерације, била би, ценим, довољно моћна да коначно преузме кормило света и поведе нас у правом смеру.

(преузето из дневних новина “Глас Јавности“, децембар 2009)