ЕЛЕНА ГУСКОВА – интервју

2008.

guskova

Др проф. ЈЕЛЕНА ГУСКОВА, историчар, инострани члан и представник руске науке у САНУ. Почасни члан Удружења Српског Славјанског Саборја.

РУСИЈА НЕЋЕ ИЗДАТИ

Академик Јелена Гускова један је од оних научника истинских познавалаца савремене политичке ситуације на Балкану, који у Москви бивају у посебној жижи медијске заинтересованости када се у Србији дешавају иоле значајнији друштвени потреси. А тога је последњих година напретек.

• Како су у Русији у предизборно време доживљавали Србију?

Цела Русија је помно пратила вашу ситуацију. У свим новинама и листовима, часописима и медијима, на свим ТВ каналима пратила су се збивања у Србији, борба кандидата и стално су тражене анализе и експертска мишљења. Уз све што већ знам, ја сам пажљиво пратила и говоре кандидата и њихову припрему, програме и нарочито социолошка истраживања јавног мњења. На основу свега су моја предвиђања била да Николић има више шансе да победи, а да ће на крају победити Тадић, јер има велику подршку из структуре власти и Европске заједнице и гласача, нарочито гласача у главном граду Србије.

• Шта је узрок што Николић није победио у другом кругу?

Томислав Николић је у првом кругу имао више гласова, али за други круг некако није искористио све шансе, да би прикупио довољно бирача да победи. Вероватно је требало применити неку нову тактику у тој разрађеној стратегији, коју је вероватно странка имала, јер је очигледно СРС прерасла у снажну опозициону странку. Већина оних коју су гласали за Николића изражавали су незадовољство резултатима власти Бориса Тадића, његове владавине као председника у предходном периоду.

• Шта су вас најчешће питали новинари?

Одговарала сам тих дана многим новинарима на многа питања. Због тога знам да је руске новинаре, уз предвиђања резултата избора и позиције Русије према једном и другом председничком кандидату највише интересовала позиција Русије поводом Космета, какав је разлог за промену и какве могу бити последице руског става. У то време о томе смо разговарали и на проширеном заседању спољно-политичког комитета руске Думе, где је учествовао и представник Русије у преговарачком тиму Александар Боцан Харченко. Све време и руски парламент, и влада, и друге структуре политичког система стално размишљају о последицама руског става и за Русију и за Србију, за Балкан и за Европу.

• Дуго сте критиковали званичну политику Русије због Косова и Метохије?

Увек сам критиковала спољну политику Русије према Балкану, коју је водила од 1991. до 2006. године. Али почетком 2007. изненада за цео свет, Русија је променила свој став и рекла чврсто НЕ већ припремљеној независности Косова. Тада је био остао још само један корак до одлуке Савета безбедности, и Запад је само кош очекивао руско ДА већ написаној резолуцији СБ, која би омогућила независност овом делу српске државе. Таква нова позиција Русије прво је изненадила нас Русе, друго, изненадила је и Србе, јер су се они борили за опстанак током протеклих 16 година, без ичије подршке. Уз све то, у тој врло сложеној међународној ситуацији није били ни јединственог става у политичком врху Србије. Као и увек, Срби нису били сложни по питању будућности Космета: да ли бранити, да ли поклонити, да ли ратовати, да ли не обраћати пажњу.

• Чврст став Москве имао је и позитивне последице?

То чврсто руско НЕ имало је и за Русију и за Србију врло неочекиване последице: званично јединство у политичком врху Србије, и јединство свих политичких структура Русије по косовском питању, које сада држе ту тему под бројем један и у политичким структурама и у медијима.

• Постоји ли ипак могућност да нас Русија изда према Космету?

Занимљиво и врло присутно питање. Јер, у Русији се плаше да Србија може да попусти, а Срби очекују сваког дана да можда Русија неће издржати на том тешком путу, јер она сада на својим леђима носи одговорност за све последице тога НЕ! При томе, мислим на односе са Европом, Америком, међународним организацијама. Међутим, како је много пута рекао и данашњи председник Русије и министра иностраних послова и како су понављали и Харченко и представници других званичних структура:
Русија сигурно неће попустити и никад неће признати независност Космета“.

И на нашу срећу, на том путу кораци и Русије и Србије усаглашени су. Не заборавите да на нашој страни имамо и Кину и још неке земље, које се противе једностраном проглашењу независности дела Србије о чему свакодневно говоре Албанци.

• Они тврде да имају већ 100 земаља које ће ту нову дивљу творевину одмах признати?

Свако ради свој посао: они се баве прикупљањем оних који би их признали, а ми свој посао. И Србија и Русија разрадили су планове контраактивности у том случају. Мада се све то држи у некој тајности, али ће обавезно бити примењени.

• Како коментаришете резултате српских председничких избора?

Сада ће Борису Тадићу бити много теже него у предходном периоду. Најпре, његова победа је тешка јер су оба кандидата добила малтене по пола броја изашлих бирача. Даље, ова власт мора дефинитивно да реши много озбиљних питања која стоје отворена већ дуже време, таквих као што су независност Космета, придруживање Европској унији и НАТО. Тадић сада зна да иза њега стоји јака опозиција, која прати сваки његов потез и оцењује га са гледишта користи за српски народ. Значи, свака Тадићева делатност мора да буде одмерена, патриотска и корисна, не само за један слој људи него и за читав народ и његову будућност. А опозиција ће бројати негативне поене данашње власти да би могли њих искористити на следећим изборима. И то је доста тешка ситуација, не само за данашњу власт него и за целу земљу, јер је друштво подељено.

• Шта би били другачије да је Николић победио?

Њему би било теже: и он би морао решавати иста питања и иза њега би стајало 50% бирача, али би он имао против себе и целу Западну Европу, која би покушавала на сваки начин да га скине са те дужности. Николићева предност је у томе да он нека од тих тешких питања не би решавао: придруживање НАТО или условљавање даљег економског развоја Србије придруживањем ЕУ на штету своје земље. И из своје позиције то неће дозвољавати.

Порука Европи – вратите се на правни колосек.

Што се тиче значаја за Европу, Русија је сигурна да својим ставом покушава да враћа међународну заједницу на правни колосек, са кога је Европа сишла баш на Балкану за време кризе од 1991. надаље. Тада је било потпуно заборављено међународно право, а посебно су за Србију неке ад-хок специјалне организације и органе који су одређено време, кратко, радиле, само да би та ситуација личила на поштовање међународног права. Мислим на Бандентерову комисију (1991), Лондонску конференцију (август 1992), Међународну конференцију за бившу Југославију и друге…

04Руско НЕ – Спас за Србију

Без руског НE то бесправље би трајало и до сада и обавезно би било примењено и на Русију. Тим руским НЕ ми спашавамо не само Србију него и нашу вишенационалну заједницу. И што је најважније: Русија има врло чврст правни темељ за своју позицију – ради се о правним одлукама и резолуцијама Савета безбедности које су изгласане 1999. године и доцније и ми ни за један корак нећемо одступити од њих.

Љиљана Булатовић
(преузето из дневних новина „Правда“)