Вожд Драган Станковић Ђинђић – интервју

2013.

Српски козачки покрет

Српски козачки покрет

СРПСКИ КОЗАЧКИ ПОКРЕТ

Разговор са вождом удружења Српског Славјанског Саборја и главнокомандујућим Српског козачког покрета, генералмајором козаштва Драганом Ђинђићем Станковићем

Када је основан Српски козачки покрет?

Српски козачки покрет основан је лета Господњег 2011, 1. марта по јулијанском календару, у оквиру удружења Српског Славјанског Саборја, на мој предлог, а уз једногласно прихватање чланова Врховног саборја, односно председништва поменутог удружења. Важно је да напоменем да српско козаштво у незваничном смислу постоји одавно, кроз деловање Срба који су припадници разних грана међународног козачког покрета. Многима од њих дато је право од команди поменутих грана, да представљају козачки покрет и шире мисао о њему. Дакле, као такви, они су конзули појединих грана обједињеног козачког покрета, али не и представници српске гране козачког покрета која до њеног оснивања није ни постојала као таква.

Колико сам схватила из вашег одговора, људе које помињете као представнике у Србији појединих козачких грана јесу у ствари чланови тих истих грана које је овластило њихово конзулство, али нису припадници Српског козачког покрета који до скоро није ни постојао. Са тим у вези, намеће се питање каква је њихова улога у Српском козачком покрету?

Ја очекујем да се придруже Српском козачком покрету што би било природно, с обзиром на њихово козачко опредељење, али не сматрам да им је то обавеза. Уосталом, ми смо, као и сви козаци, припадници једног те истог покрета, тј. међународног обједињеног козаштва.  Оно што је наша, па и њихова обавеза је да сарађујемо и подржавамо једни друге у тежњама и циљевима козачког покрета.

Вожд Украјинског Славјанског Саборја, генералпуковник Украјинског здруженог међународног козаштва, господин Јуриј Анатољевич Костров и генералпуковник Драган Ђинђић Станковић, вожд Српског Славјанског Саборја

Претпостављам да ваше питање није везано за историју козачког покрета која је веома богата и свакако не би стала у један разговор. Кратко објашњење суштине настанка и даљег бивствовања козачког покрета било би да је он спонтано настао у славјанском народу  из жеље да заштити своју слободу, Богом дана права и православну веру што је често кроз историју било угрожавано од стране феудалаца, освајачких хорди других народа и других ваннародних утицаја. Кроз више стотина година колико постоји и развија се козачки покрет његова улога одбране голих живота и слободе прерасла је и у улогу чувара вере, обичаја, културе, односно баштине народа и првенствене силе предака.

Важно је напоменути и то да се у последњим деценијама наметнула још једна значајна улога козачког покрета, а то је обједињавање славјанских народа који су разбијени дугорочним радом разних групација које потичу из других народа, а на жалост и из самих славјанских редова. Зна се ко највише трпи због раздора, односно нејединства – управо сам народ. Како козачки покрет потиче из народа и његов је заштитник, природно је било да стане на пут даљем расточавању славјанских народа, а самим тим и подизању његове саборности. У том смислу, веома добро познајем стање у нашим славјанским племенима и могу рећи да поред Великог Славјанског Саборја чији је оснивач и члан Српско Славјанско Саборје, на јединству у славјанском народу озбиљно ради управо обједињени козачки покрет. Због тога се и наметнула природна веза између ова два покрета. Неоспорна је чињеница да постоје разне установе у оквиру држава у славјанским земљама које би требало да се баве сарадњом између славјанских земаља и њиховим јединством у важним областима живота, као што су фонд за славјанску културу са седиштем у Москви и многи други. Усуђујем се да изнесем лично мишљење да поменуте установе бивствују по некаквој историјско културолошкој инерцији, тј. да су успаване и без праве подршке власти, па самим тим, и моћних државних апарата. Велико Славјанско Саборје у оквиру којег је и српски зачетнички део овога удружења, које је, такође, без подршке власти, упркос томе, својски и са пуно полета ради на сабирању славјанских народа  у свим важним областима живота као што су култура, уметност, привреда, образовање, спорт, очување природне средине, чување исконске силе предака, односно традиције и правих људских вредности, а на крају крајева и у војним  и безбедносним службама. Потпуно је јасно зашто је Славјанско саборје нашло савезника, боље рећи, сабрата у међународном козачком покрету. У повезивању Славјанског саборја са козачким покретом највећу улогу одиграо је Вожд Украјинског Славјанског Саборја и генералпуковник Украјинског здруженог међународног козаштва, господин Јуриј Анатољевич Костров. Тачније, он ми је понудио у име Раде (команде) Обједињеног Совјета Украјинског и Здруженог козаштва чланство и чин генералмајора, као признање за развијање дружбе међу славјанским народима. Прихвативши такву част, одлучио сам да моја припадност козачком покрету, чин генералмајора и титула козачког конзула у Србији не буду само признање за мој рад, већ сам уз подршку чланова Српског Славјанског Саборја приступио оснивању Српског козачког покрета.

Помињете саборност и исконску силу предака. Да ли бисте рекли нешто више о томе и колики је њихов значај у животу човека и заједнице у целини?

Управо, саборност је та која је сачувала људску врсту од њеног настанка до данас. Удруживањем у заједнице лакше смо се супротстављали опасностима које су нас окруживале. О значају саборности у оквиру козачких покрета, кроз историју до данас, укратко сам навео у претходном одговору.
Данас, у овом технолошком времену, саборност је потребна више него икада. Заједно са исконском силом предака она је најбоља одбрана од демонтаже народних заједница и манипулације свешћу појединца путем разних медија у специјалним ратовима какви се данас воде широм света, па и у Србији.
Када је човек отуђен, њега „Звер” лако припрема за елиминацију.
Отуђити човека од најближих значи уништити његову породицу, што опет значи разградити друштво у којем живи. Отуђен човек губи смисао живота. Постаје нечовек. У том смислу, саборност је и темељ душевног здравља, камен темељац породице и одбрамбени зид народа.

logoИсконска сила предака… Зашто је важна прошлост?

Фраза „раскрстити са прошлошћу” која се данас сувише често користи на нашим просторима је врло опасна. Брисањем прошлости бришете и народ. То је још један од видова специјалних ратова данашњице.
Узмите неки предмет у руке. Видите, овај рукама опипљив предмет има три димензије. Замислите да је свака од њих у ствари – прошлост, садашњост и будућност. Сад једну од њих, у овом случају – прошлост, уклоните. Предмет, изгубивши једну димензију, губи и свој облик. Више није предмет.
Исто је и са народом. Услед испирања мозгова овом фразом, највише страдају млади. Долазе у ситуацију да се стиде властитог порекла и народа из ког потичу што директно утиче на изумирање нације. То не смемо да дозволимо. Уосталом, то је један од најважнијих задатака Српског Славјаснког Саборја – у саборности и поштовању исконске силе предака – чувати и сачувати све Богом дате вредности нашег народа, а то су: човекољубље, родољубље и правдољубље. То нам је обавеза према прецима који су нам омогућили да будемо ту где смо сада.

Шта сте урадили по питању озваничења Српског козачког покрета и како видите његов развој?

Као прво, објаснио бих какав је статус припадника нашег народа који су добили чинове од међународног козачког покрета. У Србији је мало позната чињеница да је међународни козачки покрет бивствовао у Совјетском савезу, иако под веома тешким околностима. Тадашње власти нису могле да пренебрегну чињеницу учешћа козака у отаџбинском рату, те им је због тога дозвољено какво такво постојање. Педесетих година прошлог века међународни козачки покрет је успео да издејствује уговор са властима у тадашњој СФРЈ којим је дозвољено да југословенски грађани могу бити чланови и носиоци чинова козачког покрета. После распада Југославије поменути уговор, као и многе друге уговоре са бившим Совјетским савезом, аутоматски је преузела Република Србија чиме је и даље озакоњена припадност наших грађана у међународном козачком покрету. Исти уговор не предвиђа постојање Српског козачког покрета као посебне гране међународног козачког покрета. Из тог, али и других важнијих разлога које сам навео у претходном одговору на ваше питање, Српски козачки покрет је основан у оквиру Српског Славјанског Саборја, за сада као део традиционалног, фолклорног деловања удружења. Даље се ради на томе да Српски козачки покрет буде део цивилне заштите при министарству одбране као спасилачко војна јединица. Такође је поднета молба Српској православној цркви за њеним признавањем Српског козачког покрета и могућим стављањем у програм заштите и чувања верских објеката .

Да ли имате нека посебна обележја козачког покрета и колико чланова тренутно броји удружење?

Као посебној грани међународног козачког покрета дато нам је пуно право од Раде (команде) да поседујемо сопствена обележја, свакако у духу козаштва. У том смислу, господин Александар Прибићевић, иначе један од оснивача Српског Славјанског Саборја и наш признати ликовни уметник, израдио је грб Српског козачког покрета. Поред тога, саставио сам заклетву Српског козачког покрета која је, као и поменути грб, у духу суштинских тежњи козаштва уз особености српске традиције и културе. Приступили смо и осмишљавању традиционалне униформе српских козака. Бројност чланова у овом тренутку није велика, што је и природно јер је покрет недавно настао. Тачније, Српски козачки покрет броји стотинак чланова, од којих је једна половина у традиционалном, а друга у грађанском делу. У погледу залагања, посебно бих истакао атамана – заповедника традиционалног дела покрета, капетана козаштва Љубомира М. Стефановића.

Да ли ми можете рећи нешто о активностима козачког покрета?

Од многих ствари на којима радимо издвојио бих  неговање фолклора славјанских народа, посебно нашег  српског, затим украјинског, руског и других. Поред тога, одржавамо обуке за пружање помоћи становништву у случају временских непогода као што су поплаве, земљотреси  и слично, затим у противпожарном деловању, епидемијама и другим могућим пошастима. У времену које је пред нама намеравамо да ширимо наша деловања у смислу опште добробити.

Захваљујем се господину Драгану Ђинђићу Станковићу, уз закључак да би се о козачком покрету могло говорити и писати много више и детаљније. Ипак, остаје снажан утисак да је створено нешто што би требало да освежи, оснажи и пробуди нашу националну свест и родољубље уопште.

чланица Српског Славјанског Саборја, Светлана Матановић