ВАРВАРИНСКА БИТКА

Два века од Варваринске битке

2010.

Пре два сто­ле­ћа у пр­вој за­јед­нич­кој би­ци срп­ски и ру­ски вој­ни­ци по­бе­ди­ли су тур­ску вој­ску. У то­ку ју­на 1810. ру­ски од­ред од 4500 вој­ни­ка је пре­шао Ду­нав и сту­пио на тло Ср­би­је. Глав­ни­на од­ре­да под за­по­вед­ни­штвом ге­не­рал-ма­јо­ра Јо­си­фа Орур­ка у са­ста­ву Ла­до­шки пе­ша­диј­ски пук под ко­ман­дом пот­пу­ков­ни­ка Је­ро­ни­ма Са­во­и­ни­ја, Срп­ски ко­зач­ки пук, Во­лињ­ски улан­ски пук, две ба­те­ри­је ар­ти­ље­ри­је дон­ских ко­за­ка са 8 то­по­ва и око 600 срп­ских до­бро­во­ља­ца из Вла­шке, све­га 3 хи­ља­де упу­ти­ла се на ју­го­и­сток у су­срет уста­нич­ким сна­га­ма. Ге­не­рал-ма­јор Јо­сиф Орурк (по­ре­клом Ирац) је не­дав­но за осва­ја­ње тур­ске твр­ђа­ве Жур­жа на Ду­на­ву уна­пре­ђен у чин ге­не­ра­ла.

Код Ра­жња 3. сеп­тем­бра ру­ски од­ред спо­јио се са уста­нич­ком вој­ском под за­по­вед­ни­штвом Ка­ра­ђор­ђа. Срп­ско-ру­ска вој­ска са­сто­ја­ла се од девет хи­ља­да Ср­ба, три хи­ља­де Ру­са и има­ла је 12 до 14 то­по­ва. Тур­ска вој­ска из Ни­ша под за­по­вед­ни­штвом Хур­шид-па­ше је бро­ја­ла 25 хи­ља­да. Удру­же­не сна­ге од­би­ле су тур­ски на­пад код се­ла Ја­си­ке и по­ву­кле се у вар­ва­рин­ско по­ље и по­се­ле вар­ва­рин­ска утвр­ђе­ња са­гра­ђе­на 1807. из­ме­ђу де­ли­град­ских и иван­ко­вач­ких утвр­ђе­ња као при­хват­ни по­ло­жај за спре­ча­ва­ње про­до­ра ту­ра­ка до­ли­ном Ве­ли­ке мо­ра­ве ка се­ве­ру и са­чи­ња­ва­ла су 4 ре­ду­та. Сре­ди­ште по­ло­жа­ја за­у­зе­ла је пе­ша­ди­ја оја­ча­на то­по­ви­ма, у ме­ђу­про­сто­ру и иза пе­ша­ди­је на­ла­зи­ле су се ру­ски ула­ни, на ле­вом кри­лу ко­њи­ца Хај­дук-Вељ­ка, на де­сном кри­лу Срп­ски ко­зач­ки пук под ко­ман­дом ка­пе­та­на Пе­тра Ни­ко­ла­је­ви­ча Ни­ки­ча.

Око 25 хи­ља­да ту­ра­ка са 12 то­по­ва за­у­зе­ли су се­ло Ма­ска­ре и по­се­ли по­ло­жа­је пре­ма срп­ско-ру­ској вој­сци. Ују­тру 6. сеп­тем­бра от­по­че­ли су на­пад пе­ша­ди­јом па ко­њи­цом у не­ко­ли­ко та­ла­са, али су од­би­је­ни уз ве­ли­ке гу­бит­ке. По­ги­ну­ло је 14 Ру­са и 15 Ср­ба, а 60 Ру­са и 49 Ср­ба је ра­ње­но. Ме­ђу ра­ње­ни­ци­ма је и Хај­дук-Вељ­ко, већ ра­њен пре не­ко­ли­ко да­на у бо­ју код Ја­си­ке. По­ги­ну­ло је до хи­ља­ду ту­ра­ка. По­сле те бор­би са­ве­знич­кој вој­ци сти­гло је по­ја­ча­ње од 500 срп­ских уста­ни­ка и ве­ћа ко­ли­чи­на му­ни­ци­јe.

spomenik-varavarinТур­ци су 10-ог по­но­ви­ли на­пад, а ко­њи­цом по­ку­ша­ли оби­ла­зак де­сног кри­ла. По­што је у ја­ком су­да­ру тур­ска ко­њи­ца раз­би­је­на а пе­ша­ди­ја пре­тр­пе­ла те­шке гу­бит­ке Хур­шид-па­ша је око 15 ча­со­ва на­ре­дио по­вла­че­ње, а по­сле 5 да­на се по­ву­као пре­ма Ни­шу. У бо­ју су по­ги­ну­ла 24 Ру­са, а 43 су ра­ње­на. По­ги­ну­ла су тро­ји­ца Ср­ба, а 10 је ра­ње­но. Тур­ски гу­би­ци нис по­зна­ти, али се про­це­њу­ју на пре­ко хи­ља­ду љу­ди.

За по­ка­за­ну хра­брост у бо­ју ре­сав­ска пе­ша­ди­ја је до­би­ла бар­јак, а па­ра­ћин­ска ко­њи­ца је од­ли­ко­ва­на злат­ном ко­лај­ном. Ве­ли­ку хра­брост су по­ка­за­ли Хај­дук-Вељ­кo ко­ји је ра­њен у ру­ку, Јо­ван Кур­су­ла и Мир­ко Апо­сто­ло­вић (по­зна­ти­ји као Узун-Мир­ко – ви­со­ки Мир­ко) код Ср­ба. Код Ру­са су се ис­та­кли  пот­пу­ков­ник Са­во­и­ни на­гра­ђен по­зла­ће­ном са­бљом са нат­пи­сом „за хра­брост“ и Пе­тар Ни­кич, ка­сни­је по­хва­љен од стра­не глав­но­ко­ман­ду­ју­ћег ру­ске вој­ске ге­не­ра­ла ар­ми­је Ми­ха­и­ла Ку­ту­зо­ва. За ову бит­ку за­по­вед­ник ру­ског од­ре­да од­ли­ко­ван је ор­де­ном Све­тог му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја тре­ћег сте­пе­на, нај­ве­ће на­гра­де у Ру­ској вој­сци.

По­бе­да код Вар­ва­ри­не је из­ме­ни­ла си­ту­а­ци­ју и на дру­гим де­ло­ви­ма фрон­та у ко­рист са­ве­зни­ка и до­при­не­ла по­вољ­ном ис­хо­ду бо­је­ва у 1810 го­ди­ни. Том по­бе­дом је от­кло­ње­на опа­сност по Ср­би­ју са ју­га све до 1813. го­ди­не.

По­во­дом сто­го­ди­шњи­це бит­ке 1910. по­ста­вљен је спо­ме­ник ко­ји је очу­ван до на­ших да­на. Нат­пис на спо­ме­ни­ку гла­си – „Гро­фу Орур­ку- за­по­вед­ни­ку ру­ске вој­ске и оста­лој бра­ћи ру­си­ма – бор­ци­ма и хе­ро­ји­ма“. Он не­ће ви­ше са­мо­ва­ти на уз­ви­ши­ци где се са­ста­ју две Мо­ра­ве, јер је са­да по­диг­нут спо­ме­ник и срп­ским ју­на­ци­ма.

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 200- го­ди­шњи­це бо­ја у знак на ју­нач­ку по­бе­ду срп­ско-ру­ске вој­ске над Тур­ци­ма 1810. на Вар­ва­рин­ском по­љу, 23. сеп­тем­бра те­ку­ће го­ди­не от­кри­вен је спо­ме­ник па­лим бор­ци­ма. Спо­ме­ник су за­јед­нич­ки фи­нан­си­ра­ли Од­бор Вла­де Ср­би­је за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва и оп­шти­на Вар­ва­рин. На ње­му је укле­са­но: »Сла­вом овен­ча­ним пре­ци­ма, срп­ским ју­на­ци­ма, по­бед­ни­ци­ма у бо­ју на Вар­ва­рин­ском по­љу 1810. го­ди­не». У пот­пи­су је «Срп­ски на­род». Вен­це на спо­ме­ник по­ло­жи­ли су и ам­ба­са­дор Ру­си­је у Ср­би­ји ње­го­ва ек­се­лен­ци­ја Алек­сан­дар Ва­си­ље­вич Ко­ну­зин и на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба Вој­ске Ср­би­је ге­не­рал-пот­пу­ков­ник Ми­ло­је Ми­ле­тић, као и пред­став­ни­ци удру­же­ња за не­го­ва­ње тра­ди­ци­је осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је. Од­са­да два спо­ме­ни­ка сто­је је­дан по­ред дру­гог као под­се­ћа­ње на слав­ну стра­ни­цу из исто­ри­је срп­ско-ру­ске за­јед­нич­ке бор­бе.

Петар Росић